Panični napadi

Panični napadi često su udruženi sa anksioznošću, međutim i osobe koje se ne suočavaju sa anksioznošću mogu doživeti panični napad. Ne postoji uzrast kada se oni javljaju, ali najčešće je to u adolescenciji i odraslom dobu.

Panični napadi javljaju se spontano ili nakon nekog fizičkog ili mentalnog iscrpljivanja. Oni dolaze sa namerom da rasvetle određene teme koje stavljamo u pozadinu i „guramo pod tepih“. Prisutni su da pokažu da je jako teško samostalno se suočiti sa svetom oko sebe, bez izgrađenog sistema podrške.

Kako da prepoznate panični napad? Napadi panike praćeni su snažnim telesnim simptomima, kao što su ubrzano lupanje srca, znojenje, drhtavica, vrtoglavica, ubrzano disanje i sve ove simptome osoba tumači kao da će dobiti srčani napad, da će poludeti ili umreti. Sve to praćeno je uverenjem da će se sve odigrati jako brzo, da neće imati kapaciteta da se zaštiti i da nikoga neće biti u blizini da pomogne. Panični napad dostiže svoj vrhunac u roku od 10 minuta, nakon čega se simptomi postepeno ublažavaju i nestaju. Većina paničnih napada traje oko 20 do 30 minuta, a retki su oni koji traju duže od sat vremena.

Kada se desi panični napad, osoba koja ga doživljava oseća „glad za vazduhom“ i ima osećaj kao da ne može dovoljno vazduha da udahne ili kao da se guši. Iz tog razloga važno je da ne zaboravimo da dišemo. Kada se uplašimo, mi zaustavljamo disanje i time sebi pravimo dodatne teškoće. Postoje brojne tehnike disanja, koje pomažu da se organizam umiri u stresnim situacijama, a jedna od tih situacija je upravo panični napad.

Napadi panike vremenom mogu postati sve učestaliji i intenzivniji, pa neretko ljudi koji ih doživljavaju pozivaju hitnu pomoć, kako bi dobili adekvatnu medicinsku negu i kako bi se umirili. U nekim situacijama, dešava se da osobe počnu da izbegavaju mesta na kojima su doživeli panični napad, kao neki vid preventive, u nadi da se panični napad ne ponovi.

Iz tog razloga, neki ljudi odlučuju da ograniče svoje kretanje, da posećuju samo poznata mesta ili da ne izlaze iz kuće. Ovo može biti veliki problem, jer tada nastupa i izolacija od spoljnog sveta, ljudi gube kontakt sa drugima, ne izlaze iz kuće, izostaju sa posla ili napuštaju posao.

Postoje brojne tehnike koje mogu biti od pomoći da se osoba koja doživi panični napad umiri. Pre svega, to su tehnike disanja. Važno je da osoba vazduh uzima polako, 5-6 sekundi da traje udah, pa isto toliko izdah. Svaki pojedinac treba da nađe onaj tempo koji mu najviše prija, za nekoga je to 3-4 sekunde uzdah, a za nekoga 7-8 sekundi. Cilj je isti - da umirimo sebe i svoje telo.

Još jedna korisna tehnika jeste „5-4-3-2-1 tehnika“, koja podrazumeva oslanjanje na svoja čula. Kada osoba doživi panični napad, bilo bi dobro da se fokusira na 5 stvari koje može da vidi, 4 stvari koje može da dodirne, 3 stvari koje može da čuje, 2 stvari koje može da pomiriše i 1 stvar koju može da okusi. Na ovaj način vratiće se u sadašnji trenutak i biće svesna da realna opasnost ne postoji, kao i da je panični napad prošao.

Voda takođe ima umirujuć efekat, bilo da šetate pored vode, slušate snimak žubora reke ili morskih talasa ili osećate milovanje vode dok plivate.

Ne treba zanemariti ni dobre strane muzike, bilo da je to klasična muzika, zvukovi prirode ili pak tišina, zvuk sopstvenog disanja ili otkucaja srca.

Svaki pojedinac treba da isproba i koristi ono što radi za njega, da nađe pravu meru neke od ovih tehnika kako bi postigao mir. Psihoterapija je dobar izbor za sve koji se suočavaju sa nekim vidom straha, anksioznosti i paničnim napadima. Ona je tu da pomogne da upoznate sopstveni panični napad, da razumete simptome koji se javljaju i saznate šta vam to panični napad govori.