Iz ovog citata je jasno da disciplina i motivacija nisu isto, iako ih možda u svakodnevnom životu tako doživljavamo i posmatramo. To su dve strane novčića i veoma su važne kako bismo postigli dugoročne ciljeve koje postavljamo kroz život.
Disciplina predstavlja strategiju koju koristimo kako bismo postigli neki cilj. Kada smo disciplinovani, naučeni smo da održimo produktivnost kroz vreme na putu do cilja. Disciplina govori o tome šta radimo.
Sa druge strane, motivacija pokreće i usmerava naše ponašanje ka određenom cilju. To je „motor“ koji nam govori da nešto možemo da postignemo, kad ostatak našeg bića kaže da ne možemo! Ona objašnjava zašto nešto radimo. Motivatori su brojni, bilo da je to osećaj zadovoljstva prilikom obavljanja neke aktivnosti ili pohvala, nagrada, novac.
Ono što nas takođe može motivisati jeste sam pogled na određenu situaciju iz drugačije perspektive ili postavljanje sebe u mislima na mesto gde smo već postigli određeni cilj. Tada ćemo znati da li vredi boriti se za određeni cilj i da li nas to čini srećnijima.
Da bismo bili disciplinovani, potrebno je da usvojimo određene navike i osmislimo rutinu, koje ćemo se pridržavati. Mnogi ljudi kažu da od sutra kreću sa nekom novom navikom, a onda se to „sutra“ pomeri za mesec dana ili nikada ne dođe.
Navika je rutina u ponašanju koja se redovno ponavlja i vremenom postaje automatska radnja. Nema potrebe da čekamo početak meseca ili famozni ponedeljak da bismo započeli sa novim navikama. Bitno je razmotriti koje navike želimo da uvrstimo u svoju svakodnevnicu. One treba da rade za nas, da nas motivišu, podstiču produktivnost i kreativnost.
Kada osvestimo koje navike želimo da uvedemo, tada na scenu stupa pravljenje plana. Plan najčešće podrazumeva određivanje u koje vreme i na kom mestu počinjemo sa uvođenjem navike. Kada napravimo plan, mnogo su veće šanse da ćemo ga se pridržavati. Plan i navike treba da budu što specifičnije definisani. Primer: „Odlaziću ranije na spavanje“ pokazuje da nismo odredili detalje gde i kada ćemo početi da sprovodimo ovu naviku. Primer dobro definisane navike glasi: „Danas i narednih dana ću otići da spavam u 23h u svojoj spavaćoj sobi“.
Ukoliko postavimo visoke ciljeve, bilo bi dobro da uzmemo u obzir i način života koji takvi ciljevi zahtevaju da bi bili ostvareni. Možda ćemo nečega morati da se odreknemo, ali to je deo procesa. Naši ciljevi treba da budu realistični, merljivi i specifični. Dok razmišljamo o njima, deluje kao da je sve moguće, ali ako ih poređamo na papir poput „to-do“ liste moći ćemo objektivnije da sagledamo šta je izvodljivo, a šta ne. Samo osvešćivanje dostižnih ciljeva doneće nam olakšanje, jer smo otklonili pritisak da moramo da postignemo i nešto za šta u ovom trenutku nismo spremni.
Ne možemo da se posvetimo samom cilju, već najviše pažnje treba da posvetimo procesu koji je potreban da bi nas doveo do cilja. Rezultati su važni, ali treba uživati u procesu.
Nazad na blog