Anksioznost

U psihologiji se anksioznost poredi sa strahom, kako bi se ta dva pojma razgraničila i bolje razumela. Strah je fokusirani odgovor na specifični događaj ili objekat koji preti integritetu individue. Izvor opasnosti je objektivan i kod osobe postoji svest o izvoru opasnosti. Sa druge strane, anksioznost nije fokusirana na specifični događaj ili objekat. Osoba nije svesna izvora neprijatne emocije koju oseća i ta emocija je pomerena sa pravog izvora na drugi događaj ili objekat. Ove osobe doživljavaju prekomernu napetost, plašljivost i zabrinutost, koja dovodi do toga da oni ili izbegavaju situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma ili razvijaju prinudne rituale koji smanjuju anksioznost (kao kod opsesivno kompulsivnog poremećaja). Anksioznost se još manifestuje kroz unutrašnji osećaj napetosti, razdražljivosti, nemira i teskobe. Sve navedeno dovodi do toga da anksioznost utiče na njihov život, odnose sa drugim ljudima, postignuća u školi ili na poslu.

Negativne misli

Suočeni sa teškoćama sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, ne možemo očekivati da ćemo razmišljati uvek pozitivno. Sve što nam se dešava sagledavamo iz različitih uglova I perspektiva I na taj način kroz suprotstavljene argumente dolazimo do kreiranja mišljenja o sebi, o drugima I svetu oko nas. Iz tog razloga, nekima od nas mogu se javiti negativne misli.

Negativne misli imaju karakteristiku da su uporne, trajne I javljaju se mimo volje pojedinca. Misli koje se najčešće javljaju kod anksioznih ljudi su one koje podstiču da razmišljaju o tome kako bi neka njima važna stvar mogla da krene naopako. Kada se ove misli jave, brinemo se da će se desiti neka nesreća našem članu porodice, bliskom prijatelju ili nama samima. Ovakve misli oduzimaju našu energiju I iscrpljuju nas, ali I povećavaju uznemirenost I nelagodu.

Anksioznost i panični napadi

Ono što je značajno razumeti jeste da panični napadi pripadaju anksioznim poremećajima. Istraživanja su pokazala da neposredno pre početka paničnog napada, osoba ima povišen nivo anksioznosti.

Panični napad dolazi sa zadatkom da rasvetli određene teme koje stavljamo u pozadinu i prisutan je da pokaže da je jako teško sam se suočiti sa svetom oko sebe. Na taj način razbija mit o tome da su svi jake individue koje mogu sve same. U pitanju je zastrašujuće iskustvo, ali napad panike nema moć da nas sruši ili uguši.

Napadi panike su praćeni snažnim telesnim simptomima, kao što je na primer lupanje srca, koje osoba tumači kao da će dobiti srčani napad, da će poludeti ili umreti, a uz to da će se sve dogoditi veoma brzo I da neće imati dovoljno kapaciteta da se zaštiti. Neki drugi simptomi koji se javljaju tokom paničnog napada su bol u grudima, kratak dah, otežano disanje, vrtoglavica, mučnina, pojačano znojenje, mišićna ukočenost, tremor ili drhtavica… Kod prvog napada prisutna su najmanje 4 od navedenih simptoma.

Ne može se precizno odrediti koliko traje jedan panični napad, s obzirom da to zavisi od pojedinca do pojedinca. Panični napad svoj vrhunac dostiže u roku od 10 minuta, nakon čega se simptomi ublažavaju i nestaju. Većina napada traje 20 do 30 minuta, retko kad duže od sat vremena.

Povezanost anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresija mogu biti prisutne kod iste osobe istovremeno, ali nije svaka anksiozna osoba depresivna i obrnuto. Kod anksioznosti postoji strah od budućnosti i događaja koji će se tek odigrati, strahuje se za sopstveni život i zdravlje (mentalno i fizičko). Anksioznost koja se ne leči ili se neadekvatno leči može dovesti do depresije.

Depresiju karakterišu sniženo raspoloženje, gubitak energije i želje za različite aktivnosti koje su ranije dovodile do zadovoljstva, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač (npr. gubitak drage osobe). Misli depresivnih osoba su usmerene na loše događaje koji su se odigrali u prošlosti i osoba krivi sebe ili druge za to što se desilo. Osobama koje pate od depresije je sve crno i beznadežno - od prošlosti, preko sadašnjosti do budućnosti. Mogu se javiti i suicidalne ideje i misli, pa tako ove osobe prave planove za izvšavanje suicida, zamišljaju ga, a u težim situacijama i pokušavaju da ga izvrše.

Tretman

Svako od nas može se susresti sa nekom mentalnom teškoćom, a anksioznost je danas sveprisutna. Ona se može opaziti i u strahu od javnog nastupa ili tremi pred ispit. Ono što je važno jeste da se uz pomoć stručnih lica mogu naučiti brojne tehnike kako se suočiti i nositi sa anksioznošću. Treba da osvestimo da nismo usamljen slučaj i da rešenje postoji. Efikasan tretman anksioznosti uključuje redovan odlazak na psihoterapiju, kao i tretman lekovima. Ukoliko ne znate koji je psihoterapijski pravac za Vas, savet je da budete hrabri i posetite psihoterapeute različitih modaliteta i sami odlučite koji Vam psihoterapeut i pravac najviše prijaju.